Nina

Bokserka

Beograd

DEVOJKA IZ KOMŠILUKA I KRALJICA RINGA

BOKS JE POPUT SCENARIJA ZA FILM

Nina izgleda kao devojčurak iz komšiluka. Nemojte samo da sa njom obarate ruku… Izgubićete. Iza sitnog devojačkog lica krije se višestruka svetska šampionka u boksu.

Nina se boksom bavi deset godina, a proglašenje pandemije i vanrednog stanja su je zatekli usred kvalifikacionih mečeva u Londonu za Olimpijadu, koja je nažalost odložena, kao i kvalifikacije.

Nina je u sportu od detinjstva. Odbojka, karate, kik-boks, boks. Kada je sa kik-boksa prešla na boks, pronašla je svoj sport i svoju životnu priču. Kaže da je boks neuporedivo kompleksniji od kik-boksa, apstraktniji, poput scenarija za film.

U Nininom sportskom filmu, postala je reprezentativka i prvakinja države u svojoj kategoriji, a onda prešla u profesionalne vode. Što znači da joj borbe više ne traju tri – nego deset rundi, i to bez kacige, sa malim rukavicama koje, itekako, mogu da povrede. A na Ninom licu tragovi borbi se ne vide.

Želim normalan život i posle boksa

Povrede su u boksu, naročito profesionalnom, česte – priča Nina. Na takmičenjima se mogu videti modre, izubijane žene… Nažalost, danas je mnogo trenera kojima je važna samo pobeda, a ne i to koliko je teških udaraca takmičarka primila. Najteže povrede ne moraju ni da se vide, one se akumuliraju tokom godina i sigurno ostavljaju posledice. Ona želi da ima život i posle boksa, da ostane zdrava. Pravi sportista treba da zna da zaštiti sebe, da izblokira protivnika, pa ako treba i da prekine meč, a ne da bude ludo hrabar i srlja u rizične poteze i povrede.

Ninin boravak u ringu, pobede, pa i osvojeno državno prvenstvo su njeni roditelji na početku ignorisali. Želeli su da to bude prolazna faza.  

“Tek kada sam osvojila titule svetskog šampiona, prihvatili su boks kao moj izbor, a tata je odlučio da mi u svemu pomaže, čak mi je napravio i ring”.

Ali pravu podršku godinama ima od sadašnjeg supruga. “Govorio je da će podržati svaki moj izbor koji me čini srećnom. Bio je uz mene i kada sam istraživala svoj talenat, i kada sam pobeđivala, i kada sam gubila”, priča Nina. “Ako hoćete da budete šampion važno je da u vašem životu vlada harmonija, da se kockice slože: fizička spremnost, tehnika, podrška porodice. Ma, važno je da čak i moja baba zna šta je direkt-kroše. Sada su sve te kockice složene, zato verujem da ću uspeti da odem na Olimpijadu u Tokiju.”

I MOJA BABA MORA DA ZNA ŠTA JE DIREKT-KROŠE

Treniraću sve dok me to čini srećnom

Moraš da imaš crtu spartanstva u ovom sportu. Spremnost da primiš udarce. Da brineš o kilogramima i gramima. Da treniraš tri puta dnevno. Sve to voli i ne pada joj teško.

Smeta joj potcenjivački odnos u našem društvu. Kada je gledaju sa visine i ne veruju da “ta mala” nešto  ozbiljno radi, kao da su titule pale sa neba.

A nju i dalje drži potreba da napreduje: da u svakom meču bude barem 1% bolja u nečemu: fizičkoj spremi, tehnici, emotivnoj stabilnosti.

Tako je postupila i u karantinu u kom se našla nakon povratka iz Londona, usled novonastale situacije sa pandemijom. Stvorila je u svom domu sve neophodne uslove, da bi mogla da trenira. Okačila je džak, uzela šipku, tegove, strunjaču, vijaču… Iako joj nedostaje da pretrči ceo Košutnjak uzduž i popreko, pronašla je način da održva formu, jer je ovo trenutno stanje, a život i takmičenja će se nastaviti.

Sensibio H2O

Moja nega? Stalna borba sa hiperpigmentacijama

Njen dan je obeležen treninzima, a to znači kosa vezana u rep, koža okupana znojem, kaciga slepljena uz  kožu lica, ruke su stalno u mokrim rukavicama… Ali ona voli trening i nije tip koji se šminka.  Najveći problem koji ima sa kožom je sklonost hiperpigmentacijama, pa je poslednje dve godine sva njena nega okrenuta tom problemu.  A kada izađe da trči, obavezna je krema sa zaštitnim faktorom 50+.